Ђорђе Јоановић (1871-1932.), оснивач Медицинског факултета у Београду, иницијатор оснивања Института за патологију у Београду, оснивач и председник Југословенског друштва за изучавање и сузбијање рака (једно од првих таквих удружења у свету) и декан Медицинског факултета у Београду. Академик Проф. др Ђорђе Јоановић, члан Краљевске српске академије наука, био је научник светског гласа и један од пионира у области лабораторијског изучавања онколошких обољења и епидемиологије карциногенезе. Из области опште патологије др Ђорђе Јоановић је оставио 58 експерименталних научних радова. Свој научни рад и каријеру на Универзитету у Бечу је прекинуо и по завршетку Првог светског рата дошао у Београд у патриотској жељи да помогне ратом разореној Србији.
Проф. др Ђорђе Јоановић је обављао велики број функција као члан или председник у 13 различитих здравствених организација. Био је дописни члан Краљевске српске академије наука, почасни члан Матице српске у Новом Саду, стални делегат Краљевине Југославије при Међународном ‘офису’ за јавну хигијену у Паризу, члан немачког и чешког онколошког Комитета за сузбијање рака, члан редакција бројних медицинских часописа, председник Српског лекарског друштва, председник Југословенског лекарског друштва, предавач за војни санитет и члан Санитетског савета Војске Краљевине Југославије, председник Микробиолошког друштва Краљевине Југославије, председник Фонда за помоћ сиромашним студентима, члан Комитета међународног института за географску патологију, уредник Српског архива за целокупну медицину, представник Краљевине Југославије у Свесловенском лекарском савезу и на многим међународним канцеролошким конгресима.
Институт за патологију у Београду. Основна школа у Новом Милошеву и Општа болница у Зрењанину носе име ‘ Ђорђе Јоановић’.
У своју родну Беодру (данашње Ново Милошево) породица Јоановић је долазила из Беча на одмор у просеку једном годишње.
О пореклу проф. др Ђорђа Јоановића
Деда Ђорђа Јоановића, Аксентије Јоановић, био је православни свештеник и парох Православне црквене општине у Беодри. Аксентије је био добар пријатељ са православним свештеником Дионисијем Јакшићем (отац сликара и песника Ђуре Јакшића) који је био родом из суседног села Карлова (одакле се одселио у Српску Црњу). Њихови синови, Харитон Јоановић и Ђура Јакшић (који је долазио у госте очевој родбини у Карлово), дружили су се у детињству у Беодри и Карлову и постали добри другови. Аксентије је свога сина Харитона послао на школовање у Беч, где је овај дипломирао адвокатуру и тамо остао да живи и ради. Харитон се у Бечу оженио и са својом супругом Маријом добио два сина: Ђорђа и Симеона.
Родитељи Ђорђа Јоановића, отац Харитон и мајка Марија, остали су запамћени као велики добротвори и алтруисти. Ђура Јакшић је у Беч дошао 1852. да настави своје студије сликарства Тако се њихово другарство из детињства у Беодри наставило и у Бечу. Ђура Јакшић је читавих годину дана у кући Харитона и Марије Јоановић у Бечу имао стан и храну. У Бечу се кретао у уметничким круговима и дружио са Ђуром Даничићем и Бранком Радичевићем. Одлазио је у посете музејима и упознавао највише домете светског сликарства што је, уз његов велики сликарски таленат, сигурно допринело да постане највећи српски сликар епохе романтизма.
Оба Харитонова сина су завршила високе школе у Бечу. Ђорђе Јоановић је постао професор на Медицинском факултету у Бечу а Симеон Јоановић – конзул Краљевине Србије у Бечу. Др Ђорђе Јоановић је био потпуно посвећен науци и није се никада оженио. На питање зашто се није оженио,одговарао је слично као Тесла: “Кад сам започео са експериментима у патологији, увидео сам да наука захтева целог човека“. Његов рођени брат, Симеон Јовановић, био је ожењен али није имао потомака, тако да се лоза фамилије Јоановић угасила. Сви чланови из фамилије Јоановић су сахрањени на гробљу у Беодри.
Школовање и рад на Медицинском факултету у Бечу
Ђорђе Јоановић је рођен у Бечу 16. јуна 1871. године. Основну школу је завршио у Бечу а затим се уписао у веома цењену Бечку гимназију Каизер унд Кöниг где је матурирао 1889. године. Уписује Медицински факултет у Бечу где дипломира 1895. године. Одмах по завршетку студија запошљава се на истом факултету као асистент код чувеног патолога, професора Палтауфа (Рицхард Палтауф) (1858-1924). За доцента је промовисан 1904. године, ванредни професор опште и експерименталне патологије на Бечком Медицинском факултету постаје 1910. године а редовни професор – 1919. године. За то време, био је и шеф Одељења за патологију Опште болнице у Бечу. У то време је др Ђорђе Јоановић имао највише универзитетско звање од свих Срба лекара у свету. Када је касије професор Палтауф умро, његова катедра на Медицинском факултету у Бечу је понуђена др Ђорђу Јоановићу (који се у то време већ преселио у Србију). Међутим, др Ђорђе Јоановић је желео да при Медецинском факултету оснује и Институт за патологију и због тога је одбио понуду из Беча.
Научни рад
Данашњу ‘бечку школу’ модерне патологије створио је професор Рихард Палтауф заједно са својим најближим сарадницима: Карлом Станбергом (Царл Станберг) и Ђорђем Јоановићем. Већ први научни рад др Ђорђа Јоановића из 1899. године био је запажен а односио се на порекло плазмоцита. Убрзо се определио за онкологију као тада нову област у медицини и почео у напредним бечким лабораторијама да врши експерименте из онколошке патологије. Посветио се експериментима код онколошких обољења и изучавао епидемиологију карциногенезе. Изучава патологију јетре и пише значајне научне студије из те области. Својим резултатима у експерименталној онкологији и открићем концепта аутоагресије у медицини др Ђорђе Јоановић је стекао репутацију једног од најзначајнијих научника у светским размерама. Белгијска Краљевска академија наука доделила му је 1903. године награду за његов научни рад. Допринос др Ђорђа Јоановића развоју медицине а поготово онкологије у Србији је од немерљиво великог значаја. Др Ђорђе Јоановић је родоначелник онкологије и утемељивач експерименталне патологије у Србији. Научни рад у домену експерименталне патологије и имунопатологије био је пионирски и у светским размерама. Већину од 58 научних радова из опште патологије др Ђорђе Јоановић је написао у време док је живео и радио у Бечу.
Одлазак у Србију, оснивање Медицинског факултета у Београду
По завршетку Првог светског рата, др Милан Јовановић – Батут и др Војислав Суботић позивају др Ђорђа Јоановића да дође из Беча у Србију и својим стручним знањем и организационим способностима помогне оснивање Медицинског факултета у Београду. Др Ђорђе Јоановић се овом позиву одмах одазвао и на првој седници одржаној 20. 02. 1920. године, састао се први колегијум професора Медицинског факултета Универзитета у Београду. За декана је изабран проф. др Милан Јовановић – Батут а за редовног професора опште патологије – др Ђорђе Јоановић. Тада је др Ђорђе Јоановић донео одлуку да напусти свој научни рад у престижним бечким лабораторијама и каријеру универзитетског професора у Бечу. Преселио се у Београд 6. маја 1920. године, са великом жељом да помогне развоју медицине у ратом опустошеној Србији.
Године 1924. у Бечу је умро чувени професор Рихард Палтауф. На место његове упражњене универзитетске катедре конкурисало је двадесетак уважених немачких патолога али је Факултетски савет Медицинског факултета у Бечу одлучио да позове др Ђорђа Јоановића да се врати у Беч и заузме место професора Палтауфа. Било је то велико признање за стручност и знање које је имао професор Ђорђе Јоановић. И поред лоших услова за рад које је још увек у то време имао у Београду, др Ђорђе Јоановић је одбио понуду из Беча, желећи да заврши своје пројекте које је започео у Србији. По оснивању Медицинског факултета, др Ђорђе Јоановић је радио на оснивању Онколошке службе Краљевине СХС и дао иницијативу и детаљне идејне пројекте за оснивање Института за патологију у Београду. Три године је трајала изградња у којој је др Ђорђе Јоановић активно учествовао дајући конкретне савете. Према нацртима и идејама др Ђорђа Јоановића подигнута је зграда новог Института за патологију у Београду, која је свечано отворена 22.априла 1926. године. Била је то најсавременија установа те намене у тадашњој Европи.
На отварању овог импозантног Института свечани говор је одржао управо др Ђорђе Јоановић. Институт за патологију у Београду је ускоро постао регионални центар за експерименталну патологију. У лабораторијама Института је др Ђорђе Јоановић радио по читав дан. Кабинет је претворио у свој стан у којем је и живео. Др Ђорђе Јоановић је свој живот у потпуности посветио медицинској науци и борби против болести рака. У том циљу је 27. септембра 1927. године основао Југословенско друштво за изучавање и сузбијање рака.
Проф. др Ђорђе Јоановић био је једини декан Медицинског факултета који је на то место биран четири пута (1923/24, 1925/26, 1927/28, 1928/29). Др Ђорђе Јоановић је био оснивач Удружења југословенских медицинара чији је био почасни и доживотни председник. Био је зачетник идеје да се у Београду оснује Институт за онкологију и радиологију. Овај институт је завршен у јесен 1939.године под покровитељством Њеног Величанства краљице Марије а главни донатор је био кнез Павле Карађорђевић.
Професор Ђорђе Јоановић, велики пријатељ студената
Др Ђорђе Јоановић је из Беча пренео своје велико медицинско знање и углед универзитетског професора. Био је познат по својој стручности, конструктивности, тачности и педантности у испуњавању свих обавеза које је преузимао. Приватно је Ђорђе Јоановић волео музику и уметност, одлазио на концерте класичне музике и сам је одлично свирао виолину. Кажу да је имао тиху и скромну нарав која је пријала и освајала саговорнике. Његови студенти и сарадници су га не само високо поштовали и ценили него и волели. Давао је подршку студентима и био на њиховој страни и када су они протествовали и борили се за аутономију Универзитета. Био је омиљен као професор који у свакој прилици жели да разуме проблеме студената и да им помогне. Међутим, његова солидарност са студентима који траже аутономију Универзитета ондашњим градским властима се из политичких разлога није допадала. Због тога је овај стари професор код власти запао у велику немилост… Када је 1929. године проглашена Обзнана, ситуација се на Београдском Универзитету као и у читавој држави још више заоштрила…
Трагична смрт Ђорђа Јоановића
Неочекивана смрт професора Јоановића је све ражалостила и зачудила. Околности под којима је наступила смрт др Ђорђа Јоановића до данас нису сасвим разјашњене и код многих постоји сумња да је Ђорђе Јоановић био убијен… 28. јануара 1932.године тело професора и академика Ђорђа Јоановића пронађено је у Институту за патологију.
Савет Медицинског факултета донео је одлуку да се у Београду одржи кратко опело у амфитеатру Института за патологију а да се главни верски обред обави у његовом селу – Беодри. Тако је и учињено: посмртни остаци Ђорђа Јоановића пренети су возом у Беодру уз пратњу великог броја његових студената, пријатеља и колега. На сахрану високо поштованог професора дошло је неколико стотина студената Универзитета у Београду, највише са Медицинског факултета, а венце су послале и многе угледне личности из јавног живота Краљевине Југославије тога доба. Ђорђе Јоановић је сахрањен на беодранском гробљу 27. јануара 1932. године.