Болница "Ђорђе Јоановић" Званични сајт Опште болнице "Ђорђе Јоановић" у Зрењанину
Акредитацијска посета спољашњих оцењивача је почела 27.5.2026. године и трајала је 3 дана. У процес спољашњег оцењивања је било укључено 4 спољашња оцењивача. Рад спољашњих оцењивача се састојао из прегледа документације, разговора са тимовима и обиласка служби. Такође су обављени разговори са фокус групама пацијената, запослених и представника партнера здравствене установе.
Након завршетка акредитацијске посете Спољашни оцењивачи су доставили извештај о спољашњем оцењивању дана 27.07.2026. године под бројем Р2-25-06.
На основу процентуалне заступљености добијених оцена (Анекс 2), директор Агенције ће на основу члана 199. Закона о здравственој заштити и члана 18. Правилника о акредитацији здравствених установа, других правних лица и приватне праксе донела Решење о акредитацији Општој болници „Ђорђе Јоановић“ Зрењанин на период од 7 година.
Налаз спољашњих оцењивача
Опис нађеног стања
Спољашње оцењивање Опште болнице у Зрењанину било је специфично узимајући у обзир чињеницу да је установа практично један од пионира у примени стандарда и критеријума за акредитацију још из времена пилот пројеката и да је у међувремену у два наврата стицала акредитациони статус. У том контексту било је занимљиво и боравити у установи која се најдуже и континуитету бави квалитетом пружања здравствених услуга кроз акредитационе стандарде и критеријуме. Свест о потреби унапређења квалитета рада је свеприсутна у свим порама установе.
Обимна документација која је припремљена и презентована спољашњим оцењивачима указује на велики уложен труд током припремања за процес акредитације. Имајући у виду више акредитационих оцењивања установа има регистрован велики број процедура али и велики број измењених или укинутих али и нових, што говори у прилог чињеници да се стално обраћа пажња на регулисање процеса рада. На тај начин остварен је циљ да се ближе уреде и дефинишу поједине фазе пружања здравствене услуге, а тиме и поступци који су иначе били уходани и озваниче кроз писане документе установе. Осим активног учешћа руководства и запослених именованих у тимове за самооцењивање, запажено је и значајно учешће и интересовање запослених који нису непосредно били ангажовани у овим тимовима – што упућује на закључак да је акредитацијски процес схваћен као користан и важан део функционисања у свакодневном раду.
У току процеса спољашњег оцењивања сарадња са руководством установе, координатором за акредитацију и тимовима за самооцењивање била је коректна. Спољашњи оцењивачи су наишли на врло искрен и отворен приступ код руководства и других непосредних учесника у спољашњем оцењивању из установе.
Главна достигнућа и потенцијали установе
Општа болница у Зрењанину располаже стручним кадром на свим нивоима, од медицинског особља на „првој линији фронта“ до специјалиста, субспецијалиста и руководилаца, чиме је створена чврста основа за суочавање са свим професионалним изазовима који се пред ову установу постављају. Запослени поседују не само неопходна стручна знања и вештине, већ и изражену способност прилагођавања новим кретањима у струци, што је у савременој медицини, која се мења готово из дана у дан, од непроцењиве вредности. Међутим, оно што ову установу додатно издваја јесте свест и спремност њених запослених не само да прате промене, већ и да активно разумеју и изнесу терет захтева који пред њих поставља непрестано унапређење квалитета здравствених услуга. То подразумева прихватање додатних обавеза, улагање сопственог времена и енергије, али и искрену веру у то да сваки уложени напор доноси боље исходе за пацијенте и бољу будућност за саму установу.
Управо такво окружење омогућило је да процес акредитације у установи буде препознат не као пука административна формалност или споља наметнута обавеза, већ као изузетно моћан алат за системско и трајно унапређење квалитета. Овакво виђење акредитације је плод дугогодишњег искуства, промишљеног односа према стандардима и искрене жеље да се сваки следећи корак буде бољи од претходног. Руководство установе, садашње као и сва претходна руководства, препознавши значај и потенцијал овог процеса, пружило му је пуну подршку, не само кроз формалне одлуке већ и кроз свакодневно усмеравање, обезбеђивање ресурса и стварање климе у којој се унапређење квалитета доживљава као заједнички циљ, а не као појединачна обавеза.
Када је реч о домену стандарда који се односе на безбедност пацијената, а посебно када се говори о евидентирању нежељених догађаја и управљању ризицима у најширем смислу, установа је остварила напредак који се не може занемарити. Онај ко прати развој ове установе кроз претходне акредитационе циклусе може приметити да се однос према ризицима суштински променио. Некада се на ризике углавном реаговало тек након што би се они материјализовали у виду нежељених догађаја; данас, међутим, установа све више тежи да те исте ризике предвиди, препозна и спречи још пре него што дођу до изражаја. Тај помак од реактивног ка проактивном приступу управљању ризицима представља један од најзначајнијих и најтрајнијих резултата читавог акредитационог процеса — резултат који има дугорочне импликације на културу безбедности која се у установи негује и преноси на нове генерације запослених.
Посебно охрабрује чињеница да процес акредитације за запослене у овој установи не представља новину јер су они су кроз претходне циклусе већ стекли искуство, изградили навике и развили свест о значају овог процеса. Тимови за акредитацију, предвођени координатором за акредитацију који својим ауторитетом, знањем и посвећеношћу даје тон целом процесу, успели су да управо у том препознатљивом окружењу одрже ниво ангажовања и ентузијазма који је неопходан за успешно спровођење свих активности. Њихова улога није била само техничка или координациона већ су они били носиоци идеје, мотиватори, они који су подсећали на циљ и подстицали истрајност када би се чинило да су сви ресурси већ исцрпљени.
Читав процес, баш као и у свим претходним акредитационим циклусима, послужио је као темељно и објективно огледало у којем се установа могла сагледати у свој својој сложености. Омогућио је да се на једном месту саберу и систематизују мане и предности у функционисању, да се открију скривене слабости, али и да се препознају они сегменти рада који су се показали као модели добре праксе. Кроз тај процес самоспознаје, свест о потреби унапређења квалитета додатно је учвршћена и подигнута на виши ниво, а истовремено су прецизно лоцирана она места на којима је унапређење не само пожељно, већ и приоритетно и неодложно. Тимови за самооцењивање, чији су чланови уложили огроман напор у припрему за акредитацију и припрему за спољашње оцењивање, показали су изузетну посвећеност, одговорност и професионалност. Њихов рад, често тих и неприметан за спољашњег посматрача, представљао је окосницу читавог процеса — без њихове марљивости и прецизности, без њихове спремности да преиспитују сопствени рад и да трагају за бољим решењима, овако значајни помаци не би били могући.
На тај начин, Општа болница у Зрењанину показује да акредитација, када се прихвати на прави начин, престаје да буде циљ сам по себи и постаје средство — средство за изградњу боље, сигурније и квалитетније здравствене установе, способне да одговори не само на данашње, већ и на све изазове које будућност доноси.
