Болница "Ђорђе Јоановић" Званични сајт Опште болнице "Ђорђе Јоановић" у Зрењанину
Повезани чланци
Овогодишња кампања поводом обележавања Светског дана менталног здравља – 10. октобра, организује се на иницијативу Светске федерације за ментално здравље, организације Уједињени за глобално здравље и Светске здравствене организације у партнерству са министарствима здравља и организацијама цивилног друштва широм света. Ове године Светски дан менталног здравља, обележава се под слоганом: „Промоција менталног здравља на радном месту“.
Светска здравствена организација поводом обележавања Светског дана менталног
здравља истиче колико је важна превенција менталних поремећаја и очување менталног
здравља на радном месту. Безбедно и здраво радно окружење може деловати као заштитни
фактор за ментално здравље. Неповољни услови рада утичу на ментално здравље, укупан
квалитет живота и продуктивност на послу.
Традиционално, овај дан је обележен у Општој болници „Ђорђе Јоановић“ Зрењанин, у Дневној болници Психијатрије, заједно са пацијентима који учествују у програму својим песмама и причама, у присуству менаџмента установе, помоћника директора др Вање Кункина и МСц Срђана Калнака. Шеф Одсека дневне болнице, др Весела Јашин Лалетин је говорила о значају очувања менталног здравља.
Др Весела је истакла да овогодишњи слоган наглашава изузетну важност менталног здравља у професионалном окружењу. Овогодишња кампања је посвећена унапређењу менталног здравља на радном месту, са циљем истицања значаја утицаја професионалног окружења на ментално здравље, залажући се за радно окружење у коме је ментално здравље приоритет, заштићено и промовисано..
Одсек дневне болнице Психијатрије се бави полухоспиталним третманом и на посебан начин, најсавременији и најмодернији прати проблеме психичких пацијената и решава њихове тегобе. „Стања се могу ефикасно лечити са ниским трошковима, а великим резултатима и што је најбитније особа треба да препозна да има неки проблем, а то је некада тешко признати, некада лако, али у сваком случају увек је потребна подршка породице друштва и саме околине“ , истакла је др Весела.
Ове године се обележава 50 година од оснивања Дневне болнице у Зрењанину, која је тада била прва у Војводини, а четврта у Србији.
„50 година рада имамо иза себе, много традиције, многе изазове, многе промене, али ми тежимо да даље у будућности проширимо круг нашег деловања рада и да на тај начин додамо активности које ће неко за пар година споменути овај напредак“ – рекла је докторка.
У Дневној болници је рад организован кроз три секције, А секција је најстарија и она се бави лечењем болести зависности, првенствено алкохолизма, али сада се ту додају и таблетоманија, коцкање, зависност од интернета, мобилних телефона и тако даље. Ствари се мењају у друштву , те се кроз ове нове савремене технологије јављају нови проблеми. Следећа је Б секција, за психотичне поремећаје и најмлађа је Ц секција, за непсихотичне поремећаје где спадају поремећај расположења, анксиозност, депресија и друга стања. Предност овог вида лечења је то што пацијент овде проведе једно одређено време, добије терапију, добије саветодавни разговор, добије психолошку подршку од стране социјалног радника и затим се враћа својој породици и својим активностима.
Поред пацијената ради се и са њиховим породицама, које се едукују, обавештени су шта могу да очекују, шта може да се догоди и ако се догоди како да реагују правовремено. Тимски рад је на првом месту.
„Наши капацитети су довољни да можемо да примимо све којима је та помоћ потребна“, рекла је др Весела Јашин Лалетин и истакла да се свест људи мора променти, мора да се развије, јер сви данас имају проблеме.
„Ментално здравље представља много више од пуког одсуства поремећаја. Тачније, ментално здравље је стање менталног благостања које омогућава људима да се на ефикасан начин изборе са животним стресовима, да остваре своје способности, да продуктивно уче и раде, и да доприносе својој заједници и друштву у целини. Лоше ментално здравље негативно утиче на когнитивне способности особе, њено емоционално, социјално и релационо благостање и функционисање, физичко здравље и лични идентитет, као и благостање у вези са радом. Способност особе да учествује у раду може бити последично оштећена кроз смањење продуктивности и перформанси, смањену способност безбедног рада или потешкоћа у добијању или задржавању посла“, истакла је др Весела Јашин Лалетин.
Процењује се да 15% радно способног становништва има неки ментални поремећај или га испољи током свог радног века, а само депресија и анксиозност доводе до губитка од 12 милијарди радних дана сваке године.
