Болница "Ђорђе Јоановић" Званични сајт Опште болнице "Ђорђе Јоановић" у Зрењанину
Повезани чланци
Светски дан подршке оболелима од епилепсије – љубичасти дан, обележава се 26. марта на свим континентима, са циљем подизања свести о овој болести и подршке особама које живе са овим неуролошким поремећајем.
У Општој болници “Ђорђе Јоановић” Зрењанин по први пут обележен је љубичасти дан у организацији Одељења неурологије и Педијатрије Опште болнице „Ђорђе Јоановић“. Тим поводом, 26. марта је градска расвета (мостови, водоторањ) сијала љубичастом бојом.
О дијагностици и лечењу пацијената са епилепсијом до тога како се опходити према таквим болесницима говорили су др Данијела Андрић, специјалиста неурологије, субспецијалиста клиничке неурофизиологије са епилептологијом, др Јасмина Трифуњагић, специјалиста дечје неурологије и др Јулијана Филипов, специјалиста неурологије. На скупу је организован пригодан коктел, и то у знаку љубичасте боје.
Др Данијела Андрић се захвалила менаџемнту болнице на препознатом занчају да се и у нашем граду обележи љубичасти дан, али и свима који су данас присуствовали свечаности.
Она је указала на податке Светске здравствене организације који говоре да је повећан број оболелих од епилепсије, у свету их је више од 65 милиона, а у Србији око 70.000. Особе са епилепсијом често прати осјећај усамљености, изолације, негација или неразумевање болести. Основна метода у дијагностици и лечењу пацијената са епилепсијом, али и многих других болести које доводе до поремећаје функције мозга је ЕЕГ (електроенцефалографија), рекла је др Данијела Андрић, специјалиста неурологије, субспецијалисте клиничке неурофизиологије са епилептологијом.
Др Андрић је истакла да захваљујући новим антиепилептичним лековима који су се појавили протеклих неколико година имамо боље резултате. Особа оболела од епилепсије је често изложена бројним проблемима у функционисању од поремећаја сна, анксиозности, депресије, али наши су задаци да то терапијом коригујемо, а они треба да нам се обрате, да укажу на сваки проблем и да не одустају од терапије.
Преознавање напада епилепсије најчешће буде једна груба измена понашања од загледавања до чудног понашања, штуцања, намигивања, до оног великог напада када се цео човек грчи, када губи свест. Прва помоћ када се то јави на јавном месту јесте да се особа окрене на бок, да се обезбеди да се не може повредити и да никакве предмете не стављамо у уста оболелом и наравно позвати Хитну медицинску помоћ.
Др Јасмина Трифуњагућ је подсетила да се овај дан обележава од 2008. године на иницијативу тада деветогодишње девојчице из Канаде, Касиди Меган која је због усамљености и неразумевања желела свима да каже од чега болује и да покаже да није другачија од осталих само зато што је оболела од епилепсије. Њен циљ је био да покрене људе да говоре о епилепсији, како би се распршили митови о овој болести и да свим оболелима пошаље поруку:,,Знај да ниси сам ако имаш епилепсију!“ За обележавање овог дана изабрана је љубичаста боја лаванде која је интернационална боја епилепсије, а исто је тако повезана и са осећајем усамљености који се често јавља код особа са епилепсијом као последица друштвене стигматизације и изолације.
Др Трифуњагић је нагласила да је епилепсија једна од најраније препознатих болести, писани записи датирају из 2000. године пре нове ере, као и да се ова болест може јавити у сваком животном добу, али је најчешће код деце И старих. Код 80% болесника, први напад се јавља у детињству, у првим годинама живота.
Уз адекватну АЕТ око 70 одсто болесника практично живи нормално и нема епилептичне нападе. Упркос значајном напретку који је остварен на пољу разумевања природе епилепсије- епилептогенезе и њеног лечења, већина људи са епилепсијом је и даље изложена стигматизацији. Спроведене студије у различитим земљама показују да стигма има снажан утицај на економски статус, социјалне интеракције и свеукупно здравље. Стигма често омета благовремено обраћање лекару и узимање препоручене терапије, те оболели неретко приступају алтернативним начинима лечења. Повезана је и са широким спектром психосоцијалних последица, укључујући губитак самопоштовања, социјално повлачење и изолацију. У нашем друштву је теже носити се са чињеницом да имате епилепсију него живети са њом и лечити је. Због тога је неопходно охрабрити све особе које имају епилепсију и њихове породице да се активирају, да престану да прећуткују и крију своју дијагнозу.Епилепсија није срамота.
Др Јулијана Филипов је истакла да се у нашој болници годишње уради око 1300 ЕЕГ прегледа, како у будном стању, тако и у спавању, што зависи од узраста пацијента и индикација. Електроенцефалографија (ЕЕГ) је снимање које је основна дијагностишка метода у епилептологији, а у нашој установи је уведена 1968. године, а први је радио др Милан Пурков. Већина наших пацијената, у зависности од узраста и услова живота се сусрећу са проблемима у свакодевном функционисању због своје болести, тако да и ово окупљање треба да укаже на то и да видимо на који начин може да им се помогне и да се олакша њихово свакодневно функционисање.
ИМЕНА НЕКИХ ОД ВЕЛИКАНА КОЈИ СУ БОЛОВАЛИ ОД ЕПИЛЕПСИЈЕ:
• Од античких филозофа: Сократ, Аристотел, Питагора
• Од вођа: Јованка Орлеанка, Наполеон, Цезар, Александар
• Великих научника: Њутн, Едисон, Нобел
• Сликара: Микеланђело, Ван Гог
• Великих научника: Њутн, Едисон, Нобел
• Књижевника: Агата Кристи, Едгар Алан По, Чарлс Дикенс, Лорд Бајрон, Достојевски
• Музичара: Чајковски, Шопен, Јан Кертис, Нил Јанг, Елтон Џон
