Pretraga Opšta bolnica Đorđe Joanović Zrenjanin

Bilten "Glas bolnice"

Tekst o JZPZ

Palijativno zbrinjavanje

Projekat „Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji"

Imate pravo!

Kampanja "I plus i minus!"

Produži život

Projekat "Razvoj zdravstva Srbije"

SVETSKI DAN BORBE PROTIV HIPERTENZIJE

Povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv hipertenzije – 17. maja, načelnica Internog odeljenja dala je odgovore na najčešće nedoumice o ovoj bolesti, kako bismo skrenuli pažnju i informisali građane o značaju otkrivanja bolesti na vreme.

Zašto se ceo svet bori protiv hipertenzije?

Povišen krvni pritisak (hipertenzija) je bolest sama za sebe ali je i jedan od najčešćih zdravstvenih problema današnjice i veliki faktor rizika za pojavu brojnih bolesti, među kojima su kardiovaskularne bolesti, infarkt miokarda, srčana slabosti, nastanak šloga i periferne vaskularne bolesti.
Širom sveta je zabeležen porast broja osoba s hipertenzijom i predviđa se da će do 2025. godine taj broj iznositi neverovatnih 1,56 milijardi obolelih.
Srbija se nalazi u grupi zemalja sa visokom učestalošću hipertenzije među odraslim stanovništvom. Skoro 50% odrasle populacije ima hipertenziju, a samo 50% od obolelih znaju da je imaju,a od onih koji znaju da je imaju tek 50% se leči.
Svetski dan borbe protiv hipertenzije ima za cilj da nizom manifestacija probudi svest građana o značaju redovnog merenja krvnog pritiska, kako bi se hipertenzija pravovremeno dijagnostikovala i lečila.
Šta je arterijska hipertenzija?
Po definiciji Svetske zdravstvene organizacije arterijska hipertenzija je sistolni (gornji) pritisak povišen preko 140 mmHg, a dijastolni (donji) preko 90 mmHg.
Ova definicija se odnosi na sve osobe koje su starije od 18 godina.Može se javiti kao izolovana sistolna ili dijastolna hipertenzija, a najčešće su povišena oba pritiska.
Hipertenzija se najčešće javlja kao idiopatska, što znači da se ne zna razlog njenog pojavljivanja. U malom procentu hipertenzija je posledica bolesti drugih organa i sistema organa.
Šta utiče na krvni pritisak?
Na krvni pritisak mogu uticati mnogi faktori kako u organizmu, tako i van njega. Krvni pritisak povećava prekomerna upotreba soli i tečnosti, gojaznost, preterani unos alkohola i kafe, pušenje, fizička neaktivnost, nepravilna ishrana, neregulisani hronični stres.

Koji su simptomi hipertenzije?

Povišen krvni pritisak je vrlo često bolest koja protiče sa vrlo malo simptoma, ili su oni čak i odsutni. Pacijenti sa povišenim krvnim pritiskom mogu imati raznolike simptome, zavisno od toga da li je još neki sistem organa napadnut i oštećen dugogodišnjom hipertenzijom. Organi koji najviše trpe i stradaju u hipertenziji su: srce, oči, bubrezi i krvni sudovi.Hipertenzija je vrlo važan faktor kardiovaskularnog rizika i bolesnici koji imaju hipertenziju obolevaju od koronarne bolesti desetak godina ranije od svojih vršnjaka koji je nemaju. Simptomi koje najčešće imaju bolesnici sa povišenim pritiskom su zujanje u ušima, nestabilnost pri hodu, bol u grudima, nedostatak vazduha, osećaj ubrzanog ili nepravilnog rada srca...

Možemo li da otkrijemo hipertenziju?

Dijagnoza hipertenzije se postavlja relativno lako-merenjem krvnog pritiska. Merenje krvnog pritiska se vrši od strane medicinskih radnika u zdravstveniom ustanovama ili 24h ambulatornim monitoringom ( Holter krvnog pritiska). Veoma je važno merenje krvnog pritiska u kućnim uslovima jer je dokazano da pacijenti imaju viši krvni pritisak kod lekara nego kod kuće.

Kako lečimo hipertenziju ?

Važno je što pre otkriti oboljenje, i time sprečiti ili usporiti nastanak komplikacija. Povišeni krvni pritisak treba pravilnim lečenjem dovesti do normalnih vrednosti, i to održavati. U lečenju hipertnzije koristi se i više različitih grupa lekova: antagonisti kalcijuma, beta blokatori, ACE inhibitori,sartani, diuretici.

Šta svako može da uradi za sebe?

• Održavati normalnu telesnu težinu – gubitak telesne težine, zajedno sa smanjenim unosom soli, snižava krvni pritisak. Visoki krvni pritisak i gojaznost odgovorani su za pojavu polovine svih bolesti srca i faktor je rizika broj jedan za pojavu moždanog udara.
• Voditi računa o svojoj ishrani – jesti voće i povrće svakog dana - minimum 600g dnevno jer mali unos voća i povrća smatra se odgovornim za nastanak oko 20% svih bolesti srca.
• Koristiti manje soli (do 3 grama dnevno).
• Biti fizički aktivni – i 30 minuta fizičke aktivnosti (brza šetnja) može pomoći u sprečavanju infarkta i šloga. Koristiti stepenice umesto lifta, ići u šetnju za vreme pauze, izaći iz autobusa nekoliko stanica ranije, a ostatak puta prepešačiti, voziti bicikl.
• Reći NE duvanu I alkoholu, ograničiti unos kafe – rizik od bolesti srca i moždanog udara će se smanjiti u roku od godinu dana i vratiće se na normalan nivo tokom vremena.

Poruka
Hipertenzija je tihi ubica. Moramo se informisati i otkriti je na vreme i doživotno lečiti.Neka zdrav način života bude naš životni stil da bismo bili zdravi i vitalni.

AZUS

Brojač

Zahvalnica Građanima

IN MEMORIAM

Glavni meni

Novi nacionalni vodiči

Bilten psihijatrijskog odelenja

Opšta bolnica "Đorđe Joanović" Zrenjanin
This site is powered by e107, which is released under the terms of the GNU GPL License. | Designed by Bojan Vukov