МЕЂУНАРОДНИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – 15. ФЕБРУАР 2021. ГОДИНЕ

Светски дан деце оболеле од рака је установљен 2002. године од стране Међународне конфедерације Удружења родитеља деце оболеле од рака. Од тада се обележава у више од 100 земаља широм света. У Србији је овај датум постао део националног Календара јавног здравља 2013. године, на иницијативу удружења родитеља и уз подршку Министарства здравља.
Малигне болести су један од значајних глобалних јавноздравствених проблема данашњице, које према статистичким подацима представљају други по учесталости узрок смртности код деце узраста од 0 до 14 година, одмах иза повреда. Управо због тога обележавање овог датума има за циљ да пажњу целокупне јавности, стручне и опште, усмери ка важној мисији побољшања третмана, неге, квалитета живота, емоционалних и социјалних потреба деце оболеле од рака, као и њихових најближих.
Рак код деце чини од 0,4 до 4% свих малигних болести у општој популацији широм света и водећи је узрок смрти деце и адолесцената узраста од 0 до 19 година. У просеку сваке године се региструје 400.000 новооболелих особа, од којих је више од 2/3 узраста до 14 година.
У Србији рак код деце и адолесцената чини 0,8% у структури оболевања од свих малигних болести. Сваке године у Србији се региструје у просеку око 300 деце, оба пола између 0 и 19 година, са неком врстом малигнитета. Као и у већини земаља у развоју и у Србији готово две трећине новооболеле деце (66,8%) је узраста до 15 година. Три групе болести, укључујући леукемију, туморе мозга и лимфоме чине најчешће малигне болести у детињству. Ове три групе малигних обољења чине готово половину (49,2%) свих малигнитета у детињству. Најчешћи узрок смрти у детињству у Србији су леукемије, лимфоми и тумори мозга. У просеку сваке године 44 деце старости од 0 до 19 година изгуби битку са овом болести. У структури умирања од свих малигних болести две трећине умрле деце (70,2%) је било у узрасту до 15 година. Најчешћи разлог смртног исхода код деце у узрасту до 15 година су леукемије са 30,3%, тумори мозга са 16,7% и лимфоми са 3,3%. У узрасту од 0 до 19 година, у структури умирања, најчешћи узрок смрти од малигнитета су леукемије са 25,3%, тумори мозга са 22,6% и лимфоми са 7,5%.
Успех лечења и стопа преживљавања деце оболеле од рака зависи од региона и степена економске развијености. У високоразвијеним земљама света стопа преживљавања износи 80%, али у појединим деловима света који имају слабије развијене ресурсе износи свега 20%. Тим поводом је Светска здравствена организација и Међународно удружење за борбу против рака поставило циљ да се до 2030. године постигне елиминација бола и патње код деце која се боре против рака и да се преживљавање деце са било којом дијагнозом рака у свету повећа на 60%.
У складу са препорукама Светске здравствене организације и Међународног удружења за борбу против рака код деце, у следеће три године спроводиће кампања у циљу покретања шире друштвене заједнице, кроз заједничке акције, омогућиће се деци са раком и њиховим породицама право на рану и правилну дијагнозу, на одговарајући и квалитетан медицински третман, на лечење без бола и патње и право на доступност лекова који могу спасити живот без обзира на место где живе. Ово ће омогућити да се удвоструче стопе излечења и спаси милион дечјих живота током следећих десет година.
У циљу заштите и унапређења здравља једне од најосетљивијих популационих група Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” се са мрежом окружних института и завода за јавно здравље од почетка активно укључио у обележавање овог важног датума из Календара јавног здравља.

Погледајте још

365 ДАНА БЕЗ ДУВАНА

У Србији се под слоганом: „365 ДАНА БЕЗ ДУВАНА” обележава 31. јануар – Национални дан …