ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА

У Одсеку дневне болнице Психијатрије Опште болнице „Ђорђе Јоановић“ Зрењанин обележен је 10 октобар – Светски дан менталног здравља. Као и сваке године, овај дан је обележен заједно са пацијентима, који су активни учесници са својим песмама, причама, цртежима и другим радовима.
Овогодишњи слоган гласи: „Заједно у превенцији самоубиства“. Шеф Одсека дневне болнице Психијатрије – др Весела Јашин Лалетин је говорила о овој теми.
Др Весела је изнела податак да је у 2018. години у Одељењу психијатрије обављено 13 712 прегледа, а од тога су чак 182 случаја били покушаји суицида. У овој години, у првих 10 месеци је обављено 10 650 амбулантних прегледа, а од тога 125 покушаја самоубистава. Највећи проценат покушаја самоубиства имамо међу младом и међу старијом популацијом. Најчешће су то млади од 15 до 29 година, а повећан је број старијих суграђана у трећој животној доби који нису у стању сами да брину о себи, а често немају никога у близини да им помогне. У таквој ситуацији склони су да дигну руку на себе мислећи да ће тиме што ће окончати свој живот, олакшати ситуацију својој породици. То су тешки тренуци у којима се они питају „за кога да живим“, “коме ја сада требам“, „коме ћу да паднем на терет“.
У ситуацијама када се особа повлачи у себе, избегава друштво, изјављује да више не жели да живи и да више ништа нема смисла за њу, када отворено прети да ће се убити, добијамо јасан сигнал да ситуација није безазлена и да је неопходна реакција.
Самоубиство не погађа само појединца, већ целу породицу. Статистике говоре да се на сваке четири секунде у свету одвије покушај или пак извршење самоубиства. Податак Светске здравствене организације (СЗО) говори да сваке године око 800.000 људи изврши самоубиство, а да је тај број на нивоу покушаја много већи.
На нивоу Србије постоји СОС телефон 011/7777-000, у оквиру Психијатријске клинике „Лаза Лазаревић“. Линија је отворена од 0-24 h и тај број би требало сви да имамо. Сваки разговор је једна врста терапије, искључиво са стручним лицима, психијатрима, психолозима, чија помоћ је у овим тренуцима неопходна.
Човек коме се у тренутку чини све црно, страшно и нерешиво, не види решење, а оно увек постоји. Он не види, не осећа, али је ту околина која треба да га повуче за рукав, да му буде подршка. Нико не треба да га пита: „зашто се ти тако осећаш“ или „твој проблем није озбиљан“, него му треба пружити разумевање. Потребно је да будете добар слушалац, да слушате шта прича, какав год да је проблем у питању. Уколико нема поверење у вас, онда га упутите на стручну помоћ, односно психијатру.
У Општој болници Зрењанин постоји амбуланта у Одељењу специјалистичко консултативних прегледа, пријемна амбуланта за хитне случајеве и Дневна болница. Наш је задатак да ту особу ојачамо, да јој вратимо поверење у живот. На крају крајева – помисао на самоубиство је само једно стање које након терапије и лекова постаје прошлост. Тај моменат и кризни тренутак у коме се помишља на самоубиство, није трајан и доживотан, то је само моменат очаја, истиче др Весела Јашин Лалетин апелујући да људи не окрећу главу.
Сваки покушај суицида заврши се на Одељењу психијатрије. Уколико је пацијент витално угрожен, бива пребачен на интензивну терапију. Након тога долази на Одељење психијатрије. Након терапије, покушај самоубиства, ако се правилно лечи, ретко бива поновљен. Међутим, ако фамилија пацијента због срамоте заташка и прикрије догађај правећи се да је све у реду, након једног покушаја буде други, трећи, па често и извршење. Из тог разлога покушај самоубиства третира се као хитно, ургентно стање у психијатрији које захтева озбиљан приступ и третман, али и болничко лечење.
Оптимизам је нешто што сви у себи треба да градимо свакодневно. Треба да се трудимо да нам неке свари на које не можемо да утичемо не покваре дан, да будемо срећни и задовољни, јер једино такви можемо да будемо корисни и себи и друштву. Да бисмо били срећни, треба да одбацимо речи „кад бих само“ и заменимо их речима „следећи пут“. То „следећи пут“ је нада, то „следећи пут“ је решење, поручила је докторка.
Један пацијент је изнео своје искуство истакавши да се људи који овде раде свим срцем труде да помогну свима којима је помоћ потребна. „У овој болници сам већ трећи или четврти пут. Мени су сваки боравак овде онда када сам дошао до тренутка да не могу сам да решим проблем а имао сам их разних врста, изузетно олакшали. Одавде сам одлазио много свежији и лакше сам се носио са проблемима које сам имао. Проблеми се нису сами од себе решавали, морао сам ја да их решим, али боравећи овде, у Дневној болници, увек сам одлазио кући смирен и много сам се боље осећао. Суштина је да ви сами желите да решите проблем, то је први услов, Аaдруги је да људи који су стручни препознају са вама тај проблем и помогну вам како да га најбоље решите.“