ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН СРЦА

Светски дан срца, 29. септембар обележен је акцијом у Авив парку, где су у периоду од 10.00 до 14.00 часова сви заинтересовани суграђани могли да измере телесну тежину, висину, обим струка, боди мас индекс и крвни притисак уз разговор са лекарима и поделом едукативног материјала. Учешће у акцији су узели Општа болница, Дом здравља, Завод за јавно здравље и Средња медицинска школа Зрењанин.
Извршено је 155 мерења, а много више суграђана је било заинтересовано да узме едукативни материјал.
Ученице Средње медицинске сколе Невена Радновић и Анастасија Граховац су написале песму посвећену срцу, а уценицеТатјана Решковић и Андреа Веселиновић су суграђанима делиле поруке о срцу које су саме направиле.
Др Сања Ђурин – кардиолог, начелница Интерног одељења Опште болнице Зрењанин је подсетила да се Светски дан срца од 2000. године обележава 29. септембра. Циљ је да се тог дана човечанство информише о томе да су болести срца и крвих судова водећи узрок смрти. Целе године радимо на смањену променљивих фактора ризика као што су лоша исхрана и гојазност, пушење, физичка неактивност, хипертензија, дијабетес. На данашњи дан подвлачимо црту и сумирамо прошлогодишње резултате у смислу смањења фактора ризика. Међутим светска али и локална статистика су поражавајући.
Сваке године у свету око 18 милиона људи умре од кардиоваскуларних болести а процењује се да ће тај број порастити до 2030.год. на 23 милиона.
Према подацима Института за јавно здравље Батут за 2018.год.од КВБ у Србији је умрло 52663 особе. Срце је чак 52% узрок смрти а од тога најчешће акутни коронарни синдром. У просеку се у Србији дневно региструје 61 особа оболела од акутног коронарног синдрома а умире 13 особа.
Хипертензију у Србији има 47,5% а у свету има око милијарда хипертоничара а процењује се да ће овим темпом обољевања до 2025.год. бити 1,56 милијрди оболелих.
Пушачи имају два до три пута већи ризик од обољевања од КВБ, а ризик је још већи уколико је особа почела да пуши пре 16.године,што данас и није тако ретко. Тек након 15 год од престанка пушења ризик се изједначује са ризиком непушача.
Особе које су физички неактивне имају 20-30% већи ризик од свих узрока смрти у одосу на оне који који само 30 минута дневно 3-4x недељно имају физичку активност. У свету је физичка неактивнсот заступљна код 30% становништва а код нас чак 44%
Лоша исхрана подразумева повећани унос засићених масти, транс масти, низак унос воћа и поврћа и рибе. Забрињавајућ је пораст телесне тежине у дечијем узсту, што повећава ризик од настанка срчаног и можданог удара пре 65.године чак 3 до 4 пута
Светска федерација за срце води глобалну борбу против срчаних болести и можданог удара са фокусом на земље у развоју и неразвијене земље у више од 100 земаља, међу којима смо и ми. Циљ акције је да се до 2025.год. број срчаних смрти смањи за 25%. Ово подразумева озбиљну активност не само здравствених радника, него и сваког појединнца као и друштва у целини, кроз разне акције као што су свеобухватна политика контроле дувана и алкохола увођење пореза на храну која садржи трансмасти уц иљу смањење потрошње нездравих намирница, обезбеђивање здравих оброка за децу у предшколским и школским установама, изградња бициклистичких и пешачки стаза, рекреативних центара у затворенм и отвореном простору у циљу повећања физчке активнсоти.

Испред Завода за јавно здравље се обратила др Јелена Медић Симовљевић и подсетила да се ове године Светски дан срца обележава под слоганом „БУДИ ХЕРОЈ СВОГ СРЦА“, а то значи да сви људи широм света требају да заједо са својим породицама живе здравијим животом. Морају повести рачуна о здравијој исрани, морају обећати да ће својој деци спремати здраве оброке и својим примером показати другима како да буду физички активији, престати да пуше и забранити пушење у свом животном и радном простору и помоћи другима да у томе успеју.
СЗО упозорава да би се спречавањем и контролом фактора ризика могло спречити 85% превремених смртних исхода. То се може постићи ако се бримо против фактора ризика за настанак срчаних болест.
Сви морамо обећати себи и својим породицама , пријатељима , да мале промене у животном стилу могу много утицати на наше здравље.