НОВИ ХИРУРШКИ ЗАХВАТ У ОПШТОЈ БОЛНИЦИ ЗРЕЊАНИН

Медицински поступак са болесницима који имају тумор главе и врата обухвата различите комбинације хируршког захвата, радио и хемио терапије, те у најновије време и имуно терапије. Главни циљ било којег модалитета лечења је дуже преживљавање без рецидива тумора и минимални губитак функције уз прихватљив естетски резултат. На жалост, пацијенти се најчешће јављају у поодмаклој фази болести где је неопходно хируршки уклонити велики део ткива заједно са тумором.

Након ресекције (уклањања) узнапредовале туморске болести остаје мањи или већи функционални и естетски инвалидитет који одређује даљи квалитет живота оперисаних пацијената.

Данс је императив у свим светским онкохируршким центрима након таквих операција рестаурација функције гутања и говора, те прихватљив естетски резултат. То се постиже реконструктивним захватима који су одувек представљали изазов у хирургији главе и врата. Примена одређене методе реконструкције зависи највише од локализације и величине дефекта, доби, пола и општег стања болесника, али и од едукованости хирурга, опремљености и стандарда установе.

Сегмент или блок ткива којим се надокнађује дефект назива се режањ. Они могу бити локални и регионални и удаљени, тј. слободни. Улога локалних и регионалних петељкастих режњева је ограничена количином и саставом расположивог ткива.

Због наведеног, примена слободних микроваскуларних режњева представља златан стандард у реконструкцији комплексних дефеката главе и врата насталих хируршким уклањањем тумора. Микроваскуларна трансплантација сегмента ткива, тј. режња подразумева преношење дела ткива са његовог оригиналног – донорског, на место дефекта и спајање са околном циркулацијом помоћу микроваскуларних анастомоза у једном оперативном акту. На тај начин се режањ исхрањује до прорастања крвних судова из околине.

Постоји више врста слободних микроваскуларних режњева за реконструкцију дефеката главе и врата, међу којима је радијални (подлакатни) режањ један од најпогоднијих и најчешће коришћених. Први пут је описан почетком 80-тих година прошлог века, па је због својих особина и састава постао најчешће коришћен за реконструкцију дефеката усне дупље и језика.
Такође, веома је погодан за покривање већих дефеката коже и меких ткива главе и врата.

Примена микроваскуларне трансплантације ткива знатно скраћује трајање болничког лечења, обезбеђује бржу рехабилитацију и опоравак.

Наведени реконструктивни захват са поменутим режњем већ је примењиван у клиничким центрима, а сада по први пут у једној општој болници.

Оператвни захват је у Општој болници „Ђорђе Јоановић“ Зрењанин изведен крајем прошле године код пацијента са узнапредовалим карциномом слузнице пода усне дупље, након чега се пацијент успешно опоравио.

Захваљујући разумевању менаџмента, личном ангажовању и ентузијазму великог тима здравствених радника, ова услуга која је до сада била доступна само у клиничким центрима, ода сада је доступна и у нашој болници.

Ове операције обавља др Дејан Бакић – специјалиста максилофацијалне хирургије, уз помоћ др Гезе Шмита – специјалисте васкуларне хирургије и великог медицинског тима.