МЕСЕЦ БОРБЕ ПРОТИВ РАКА

На конференцији за медије која је одржана 29.03.2019. године у Општој болници „Ђорђе Јоановић“ Зрењанин поводом обележавања месеца борбе против рака, лекари и медицинске сестре Онколошког одељеља су желели да још једном скрену пажњу на распрострањеност ове болести, значај превенције и раног откривања као и о могућности правовременог лечења.

На конференцији за медије су били начелница – др Ивана Ујфељан Ристић, интерниста онколог – др Љиљана Лазаревић, лекари на специјализацији из интернистичке онкологије: др Марија Бачикин, др Милош Ристић, доктор медицине – др Мирјана Стојаковић, главна сестра Одељења – Дуња Лекић, водећа сестра стационарног одсека – Радмила Ђаковачки.
Начелница др Ујфељан је укратко представила рад Одељења онкологије у зрењанинској болници, које се састоји из амбулантно поликлиничког дела са дневном болницом, где се врши преглед пацијената и примање једнодневне хемио терапије, стационарног дела са 24 постеље, где су смештени пацијенти који примају протоколе који дуже трају и Јединице палијативног збрињавања која има 8 постеља, где су поред онколошких смештени и други пацијенти са узнапредовалом болешћу. Др Ујфељан је истакла да је најбитније да пренесемо поруку о великом значају превенције, одазивању на скрининг прегледе, јер је рак када се открије на време излечив.

Др Лазаревић је изнела статистичке податке, по којима се број оболелих од малигних болести повећава, како у свету, тако и код нас. Светска здравствена организација (СЗО) је дала одређене податке који кажу да је 2008. године број оболелих од малигних болести износио 12,7 милиона, а 2018. године тај број је износио 18,1 милион. Процењује се да ће у свету током живота 1 од 5 мушкараца оболети од рака, а 1 од 6 жена, а да ће 1 од 8 мушкараца, а 1 од 11 жена умрети од малигне болести. Према СЗО, то је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва, продужен животни век, као и промена одређених фактора повезаних са социјалним и економским развојем. Упркос чињеници да су превентивни програми у неким земљама довели до значајног смањења стопа обољевања, нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести кји се касно дијагностикују.
Др Лазаревић је изнела податке које су извадили из болничког регистра, од фебруара 2017. до фебруара 2018. године је отворено 463 нових историја малигних болести, а од марта 2018. до марта 2019. године је отворено 559, што значи да је број новооболелих повећан. Највише су били заступљени рак дебелог црева – 138 нових случајева, рак дојке – 133, рак простате – 39, рак желуца – 17, рак панкреаса -14, рак бубрега – 11, рак мокраћне бешике – 10, рак тестиса – 8, тумори мозга – 8, остале локализације у мањем броју.

У свету су, и даље, рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Рак плућа је најчешће
дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,5% свих нових случајева рака и 22% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (13,5%) и колоректални карцином (10,9%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,2% свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15%), а следе га рак плућа (13,8%) и рак дебелог црева (9,5%).

У Србији се годишње у просеку дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних болести, док од рака умре више од 20.000 људи. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју.
Мушкарци у нашој средини највише оболевају и умиру од рака плућа, дебелог црева и простате. Код жена малигни процес је најчешће локализован на дојци, дебелом цреву, плућима и грлићу материце, који су и најчешће узрок смртног исхода од рака код наших жена.
Србија се према најновијим проценама, а међу 40 земаља Европе, сврстава у групу земаља са средњим ризиком оболевања (налази се на 12. месту) и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи (на другом месту одмах после Мађарске).
Процењене стопе оболевања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена.

Превенција и рано откривање

Тачан узрок оболевања од рака се не зна, али знају се фактори ризика. Постоје фактори на које можемо утицати и они на које не можемо утицати. Фактори на које не можемо утицати су генетски фактори, а оно на шта можемо утицати су фактори спопљашње средине и наш стил и начин живота. Фактори спољашње средине зависе од руштвене заједнице, а оно на шта свака особа може утицати јесу следећи фактори: не конзумирати пушење и алкохол, правилна исхрана, регулисање телесне тежине, спровођење физичке активности – сваког дана бар пола сата се бавити физичком активношћу. Један од фактора ризика јесу и хроничне инфекције – вирус хепатитиса Б и Ц, хронична инфекција бактеријом Хелико бактер пилори, инфекција хуманим папилома вирусом.
Апелујемо на становништво да се одазивају на позиве превентивних скрининг прегледа. У нашој земљи је још 2013. године донет национални програм за скрининг рака дојке, рака дебелог црева и грлића материце. Скрининг се ради код здравих особа, међутим има случајева да се скринингом открије болест, што показује колики је значај ових прегледа. Свака рано дијагностикована малигна болест има велику шансу да буде излечива, зато апелујемо на све да ослушкују своје тело и чим примете неку промену јаве се изабраном лекару, који ће их упутити на даљу дијагностику.

Лечење малигних болести се спроводи мултидисциплинарно, почевши од изабраног лекара, дијагностике, учествују и хирурзи, онколози, психолози, психијатри, социјални радник, свештена лица, и сви други профили лекара који су потребни.