ПОВЕЋАН БРОЈ ПАЦИЈЕНAТА НА ОДЕЉЕЊУ ЗА ЗБРИЊАВАЊЕ И ПРИЈЕМ УРГЕНТНИХ СТАЊА

На Одељењу за збрињавање и пријем ургентних стања Опште болнице Зрењанин знатно је повећан број прегледа у односу на ранији период, што доводи до отежаног рада Одељења и дужег чекања пацијената.

Др Данијела Рацков, специјалиста ургентне медицине – шеф Одсека пријемно тријажне амбуланте, која припада Одељењу за збрињавање и пријем ургентних стања је у данашњем обраћању медијима желела да подсети на начин функционисања и сврху Одељења.

На основу статистичких података, постојеће документације, уочена је тенденција пораста броја прегледа. У претходних неколико година, просечан број месечних прегледа је износио око 5 300, а сада се тај број приближио на 6 000. У ранијем периоду је од укупно прегледаних 10% било првог реда хитности, а сада се тај број свео на свега 4,75%.

80% прегледаних су трећег реда хитности. То су они који по свим доктринама ове службе, нису морали да се јаве Ургентном центру. Број таквих прегледа је највећи ноћу или викендом.

Сврха Одељења је да у ограниченом простору, са ограниченим људским и дијагностичким ресурсима пружимо услугу, што већем броју пацијената то јест онима којима је најнеопходније.

Ангажовањем лекара, дијагностике, па и лекова за пацијенте трећег реда хитности, доводимо у питање правовремено збрињавање оних који су првог реда хитности.

На Одељењу за пријем и збрињавање ургентних стања болесници се прегледају по реду хитности, а не по реду доласка.  Тријажа је систем рационализације и приоритетног реаговања у раду  и ради се по стандардизованој и стручној методологији, односно пружити што бржу услугу пацијентима  којима је она неопходна и одредити пацијенте који могу да чекају.

Деца и труднице увек имају предност. Пацијенти са боловима имају тегобу која је јако непријатна или повреда, али такво стање може да сачека неко време, односно не изискује хитно реаговање. Из искуства смо приметили да долази велики број пацијената који нису животно угрожени и да могу да чекају преглед  по правилима  и до 6 сати. Зато је много сврсиходније јавити се изабраном лекару који вас познаје и зна вашу медицинску историју те  ће брже и прецизније донети дијагнозу.

У случају погоршања здравственог стања грађани треба да се јаве:

  1. Изабраном лекару, који има увид у здравствено стање, може адекватно и најбоље да процени степен прогресије тегоба. Уколико процени да је стање хитно, ординира терапију и упућује пацијента колима Службе хитне медицинске помоћи у Ургентни центар.
  2. Дежурним амбулантама у граду
  3. Служби хитне медицинске помоћи у којој раде најобученије екипе за указивање хитне помоћи. То су специјалисти ургентне медицине, а у случају потребе долазе у пратњи болесника на Одељење за пријем и збрињавање хитних стања.Само 8,6% прегледаних је примљено на болничко лечење, што указује на чињеницу да се наши суграђани за помоћ не јављају изабраном лекару нити Служби хитне медицинске помоћи, већ се за сваку медицинску услугу јављају Одељењу за пријем и збрињавање ургентних стања зрењанинске болнице. На тај начин угрожавају право време збрињавања стварно хитних стања.